Pogled na... - Srbija

Sve više problematičnih kredita

Ukupni problematični krediti bankarskog sektora u Srbiji, odnosno krediti sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, na kraju 2011. godine iznosili su 342,7 milijardi dinara i činili su 19 posto ukupno odobrenih kredita, objavila je u svom izveštaju Narodna banka Srbije (NBS).

U odnosu na prethodno tromesečje problematični krediti privredi su povećani za 6,3 milijardi, a njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima u toj kategoriji iznosi 24,6 posto, što predstavlja povećanje na nivou od 0,2 procentna poena. Učešće problematičnih u ukupno odobrenim kreditima fizičkim licima iznosilo je 9,1 posto. Apsolutno i relativno povećanje problematičnih kredita je nastavljeno tokom četvrtog tromesečja prošle godine, što je za rezultat imalo povećanje nivoa pokazatelja problematičnih kredita za 0,3 procentna poena u poređenju sa krajem prethodnog tromesečja.

Kako se u saopštenju NBS navodi, struktura problematičnih kredita nije u značajnoj meri promenjena u odnosu na prethodno tromesečje. Problematični krediti privredi, javni i privatni sektor, sa nivoom od 223,3 milijarde dinara sada čine 65,2 posto ukupnih problematičnih kredita.

Međutim, kako se navodi, tokom četvrtog tromesečja problematični krediti drugim komitentima, koje u najznačajnijoj meri čine pravna lica u stečaju, imaju učešće od 16,3 posto u ukupnim problematičnim kreditima i predstavljaju ključni faktor njihovog povećanja. Rast problematičnih kredita kod pravnih lica u stečaju čini 78,6 posto ukupnog povećanja problematičnih kredita.

Naravno, najveći udeo, od 64,9 posto, u ukupnim problematičnim kreditima imaju krediti privrednim društvima sa 222,5 milijardi dinara i povećanjem od 6,3 milijardi u trećem kvartalu. Stanovništvo sa nivoom od 42,2 milijarde učestvuje sa 12,3 posto u ukupnim problematičnim kreditima i u odnosu na prethodni kvartal zabeleženo je njihovo smanjenje za 1,2 milijarde dinara.

Na kraju prošle godine pokazatelj pokrića problematičnih kredita obračunatom rezervom za procenjene bilansne gubitke iznosi 121,4 posto, što znači da banke i dalje obezbeđuju potpuno pokriće ukupnih bruto problematičnih kredita. Ukupni problematični krediti privredi, isključujući javna preduzeća, na kraju četvrtog tromesečja 2011. iznosili su 222,5 milijarde dinara, stoji u saopštenju.

Sektori sa najvećim apsolutnim iznosima problematičnih kredita na kraju prošle godine bili su prerađivačka industrija, trgovina, građevinarstvo, obrazovanje i poslovanje nekretninama, poljoprivreda, dok su najveće apsolutno povećanje ostvarili sektori poslovanja nekretninama i trgovine, kao i građevinarstvo. Relativno smanjenje problematičnih kredita je bilo kod saobraćaja, poljoprivrede i prerađivačke industrije.

Sektori sa najvećim učešćem problematičnih u ukupnim kreditima bili su poslovanje nekretninama, poljoprivreda, građevinarstvo, prerađivačka industrija, trgovina. Najveće učešće problematičnih kredita zabeležili su Sektori poslovanja sa nekretninama, poljoprivrede i građevinarstva, zabeležili su najveće učešće problematičnih kredita, kod kojih je pokazatelj učešća najlošijih kredita iznosio 38,3, 29,8 i 26,7 posto.

Ukupan iznos problematičnih kredita fizičkih lica na kraju četvrtog tromesečja 2011. godine iznosio je 53,5 milijardi dinara, a u odnosu na treće tromesečje problematični krediti fizičkim licima su smanjeni za 0,6 milijardi.

Najznačajnije kategorije po učešću u ukupnom iznosu problematičnih kredita za kategoriju fizičkih lica bili su stambeni krediti, gotovinski krediti, kreditne kartice, potrošački krediti, minusni saldo po tekućim računima, navodi se u izveštaju NBS.